Moj video

Loading...

Странице

недеља, 07. мај 2017.

Tišina u meni





Zašto da sanjam
u snu budna da jesam
na putu iz koraka
iznikla travka
rose pre Sunca
da se napojim
ko zemlja žedna.

Zašto da sanjam
šum morskih talasa
kako me budi
u snu jesam
obala koja odlazi
zrnce po zrnce peska
ka dubinama.

Zašto da sanjam
oči dok njima gledam
u sebe pitam se
prlazeći tanku liniju
svog neverovanja
rečima koje tebe
napuštaju.

Zašto
razlivam umorni dan
od sna bežeći i ovu noć
uvijam u stih tišinu
neba dok otkucava ponoć
budim skriveno
u meni zaćutalo.

Zašto iz sećanja
upijam snagu za jutro
u koje budna putujem
i jesam putnik pred ciljem
prvi i nisam bez kucanja
otvorila ova vrata
za vreme prošlo.

Znam zašto uzimam
od sjaja koji se nazire
u dubinama
u neverovanjima
zrnce po zrnce
vere da mogu dalje
dok imam reči.

недеља, 23. април 2017.

Zavrzlama





Onako rasteglim dan
kao nekad sve da vidim
od jutra do večeri
raspletem reči
u klupko namotam
vreme i polako
odmotavam nit
da mogu
petlju po petlju
bih nizala sate
u osmeh
bez suza
ali
da li to može
iz ove perspektive
prepune sećanja
ukalupljene stvarnosti
umorna da krenem
nova nit da postanem
koren rastegljenog
dana koji se budi
tek onako... razmišljam.

понедељак, 17. април 2017.

Trag





Probudim svoje poglede
daleko odlaze u svitanju
magle nepregledne zavese
nad rekom kovitlaju snove
iz noči zaostale miluju
se s obalom pospanom
šapat talasa zapisujem
kao trag olovke ostaju
reči od mene odbegle
osmehom ih ispratim
tihujem u novom danu
u zagrljaju olistale šume
putujem ka ušču nova
reka postajem u nepovratku
privida senka sam tek
zaklon umornom čekanju.

уторак, 04. април 2017.

Suza kad se krije



U glini pravim kalup
u njemu odlivam masku
osmeh da bude uvek
na licu suzu da skrije
iz oka kad poteče
da se ne sazna da je od tuge
izlila se smejalica
neka misle.

Od peska gradim dvorac
bez zida odbrane
ni kanala tu nema
štita od vetra vremena
ni tren postojanja
tek mašta što stvori
u stih da pretvori
pesmom da prozbori.

Od sebe odvajam
deo po deo
sećanja nanizana
brojim perlice biserne
potamnele u kutijici od školjke
čuvaju šum mora
huk krvotoka uzburkanog
pred neistinom usne zanemele.

субота, 18. март 2017.

Pitanje





Da jesam
ona od koje
iz ruke ništa
nikad ne odlazi?

Da jesam
ona od koje
reči oluju stvaraju
bes i razdor?

Da jesam
ona od koje
odlaze pogleda
uplašenog?

Da jesam
ona od koje
osmeh postaje
grč u grlu?

Da jesam
da li bi se
razlila ova tuga
prigušena?

Da jesam
da li bi razgovor
imao smisla
da traje?

Da jesam
da li bi bilo
ovog napisanog
pitanja u stihu?